Zašto je Srbija izuzetak?

Tržište žitarica

Rusija je četvrti proizvođač pšenice u svetu sa proizvodnjom od 75,5 miliona tona, i izvozi oko 35 miliona tona pšenice na godišnjem nivou, dok je Ukrajina peti proizvođač po veličini sa rodom pšenice od oko 33 miliona tona godišnje i šesti izvoznik po veličini sa očekivanim izvozom 2021/22. godine od 24 miliona tona. Kada je kukuruz u pitanju, Ukrajina proizvodi oko 42 mil. tona kukuruza i treći je najveći izvoznik sa očekivanim izvozom od 33 miliona tona kukuruza, dok Rusija proizvodi 15 mil. t kukuruza, a izvozi oko 4,5 miliona tona kukuruza. Zatvaranje tržišta ove dve zemlje koje u svetskom izvozu pšenice učestvuju sa 28,5% i kukuruza sa 18,7% pravilo je ozbiljnije probleme tokom marta sve dok jedan broj kupaca nije pronašao alternativna tržišta i dok za ukrajinsku i rusku pšenicu i kukuruz nisu pronađeni alternativni pravci za izlazak robe. Ukrajinska pšenica i kukuruz i dalje izlaze preko zapadnih granica Ukrajine  i  stižu kopnenim putem do rumunske luke Konstanca. Dakle, bez obzira na to što su ukrajinske luke na Crnom moru zatvorene i uprkos ratnom stanju izvoz se, sa manje ili više problema, odvija.

Uprkos prekidima u utvrđenim trgovinskim putevima i sporijem protoku robe, prethodnih mesec dana izvoz pšenice iz Rusije se nastavio. Ruski izvoznici nude pšenicu, suncokretovo ulje i ostale poljoprivredne robe po nižim cenama od konkurencije na svetskom tržištu u pokušaju da stimulišu kupce i reše se zaliha. Do kraja marta samo u Egipat je stiglo 479.200 tona ruske pšenice, za 24% više na godišnjem nivou. Iako nema ograničenja u izvozu ruske pšenice, egipatski uvoznici se muče sa organizacijom plaćanja jer mnoge banke ne žele da finansiraju uvoz ruske pšenice u Egipat. Ruska Vlada najavila je kvotu za izvoz suncokretovog ulja od sredine aprila do kraja avgusta na nivou od 1,5 mil. tona. Tokom prve nedelje aprila, rusko suncokretovo ulje nuđeno je po cenama od 1800-1900 $/t FOB, čak i niže. Najmanje jedna pošiljka tokom prve sedmice aprila stigla je do Roterdama, što je automatski uticalo na pad cene suncokretovog ulja. Od 24. februara do prve nedelje aprila cene kukuruza su, usled pomenutih dešavanja, otišle na gore za oko 70 evra po toni, a cene pšenice za oko 100 evra po toni. Rast cena pšenice i kukuruza je u drugoj nedelji sukoba između Rusije i Ukrajine (od 7. do 13. marta) bio još veći, ali su cene na svetskom tržištu bile u padu posle toga. Pravac kretanja cena pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja i dalje je promenljiv iz dana u dan, a dalji politički i vojni razvoj situacije, kao i jačina uticaja i trajanje neizbežnih posledica na svetsko tržište hrane i žitarica su u potpunosti nepredvidivi.

Pozicija Srbije
Mesec dana posle uvođenja privremene zabrane izvoza možemo da konstatujemo da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj je na snazi i dalje zabrana izvoza žitarica i suncokretovog ulja. Čak je i Ukrajina ukinula zabranu i njihove žitarice preplavile su luku u Konstanci. Ponuda pšenice u celoj Evropi znatno je iznad tražnje, a u našem neposrednom okruženju Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Bugarska aktivne su na tržištu i pšenicu u zavisnosti od kvaliteta i pariteta prodaje nude po cenama od 355 do 400 €/t i svi pokušavaju da se oslobode zaliha po što boljim cenama. Ostaje pitanje bez odgovora: Zašto je samo Srbija izuzetak?!U Srbiji dva meseca pred novu žetvu  ima 1,1 milion tona pšenice iznad domaćih potreba i sve i da hoćemo da to izvezemo logistički nije moguće da se odradi više od 600.000 tona, a na stranu to što tražnja za pšenicom starog roda pada iz dana u dan.
Na međunarodnom tržištu ugovara se prodaja pšenice novog roda, a kod nas ni to nije moguće jer je zabrana uvedena na neodređeno vreme. Posebno diskutibalno pitanje je i zabrana izvoza brašna i kukuruzne krupice i na koji način to uopšte može ugroziti snabdevenost domaćeg tržišta. To ostaje pitanje na koje nikada neće biti logičnog odgovora. Zbog zabrane izvoza koja je na
snazi od 11. marta ove godine  naših poljoprivredni proizvođači, prerađivači, mlinari, domaći trgovci i izvoznici su u zaista nezavidnom položaju.

Zabrana izvoza je administrativna mera kojom se suspenduje deo tržišta i negativno utiče na sve u lancu – od proizvođača i zemljoradničkih zadruga koji nisu u prilici da naplate svoj rad, jer količinu robe kojom raspolažu na domaćem tržištu nemaju kome da prodaju i ne mogu da kupe i obezbede sredstva za prolećnu setvu, mlinara koji ne mogu da izvoze pšenično brašno, zatim domaćih trgovaca i na kraju oko 200 izvoznika koji se bave izvozom i koji imaju ugovorene isporuke za mart i početak aprila za bilo koju destinaciju i već nisu ispoštovali ugovorene rokove, ne svojom krivicom. Takođe, za vreme trajanja zabrane izvoza nije moguće ugovarati ni prodaju novog roda pšenice i kukuruza, a znamo da se žitaricama terminski trguje. Selektivan pristup odobravanju izvoza pšenice i kukuruza, kakav naša Vlada primenjuje već tri sedmice uzastopno,  izvoznicima žitarica na sve ostale destinacije na koje izvoz nije dozvoljen, kao i izvoznicima čiji ugovori za odobrene destinacije nisu prihvaćeni, stvara ozbiljne nepremostive finansijske probleme pred međunarodnom arbitražom koji će na naplatu stići već za 3-4 meseca otkako sporovi budu pokrenuti. Takođe, selektivan odabir ugovora za pojedine destinacije ostatak izvoznika čiji ugovori i kupci nisu obuhvaćeni posebnim aktom vlade dovodi do problema gubitka poverenja koje je između naših izvoznika i tradicionalnih kupaca srpske pšenice i kukuruza građeno godinama unazad.
Naš inicijalni predlog Vladi Republike Srbije bio je da ukupna kvota za izvoz pšenice rod 2021. bude utvrđena za period do kraja tržišne godine za pšenicu, odnosno do 30. juna 2022, a da ukupna kvota za izvoz kukuruza rod 2021. bude utvrđena za period do kraja tržišne godine za kukuruz, odnosno do 30. septembra 2022. uz poštovanje svih ugovora o terminskoj prodaji kukuruza i pšenice zaključenih do 09. marta tekuće godine. Sa kvotom za izvoz u količini od 700.000 tona pšenice  izvoznici bi bili u mogućnosti da nastave da obavljaju svoj posao, poljoprivredni proizvođači bi bili u prilici da naplate svoj rad i obezbede sredstva za prolećnu setvu, koja su prinuđeni da plaćaju po tržišnim cenama, a domaće tržište ostalo bi zaštićeno sa količinom od oko pola miliona tona pšenice. Vlada se ipak odlučila za zabranu, uz obećanje da će potpisani ugovori biti realizovani, ali taj postupak se odvija preterano sporo i nemamo obrazloženje na koji način se određuje prioritet na koje destinacije će roba odlaziti niti na koji način se odlučuje koji prethodno zaključeni ugovori će biti prihvaćeni. Sigurno je da do nove žetve nećemo moći da izvezemo više od par stotina hiljada tona pšenice, što znači da ćemo u žetvu ući sa ogromnim zalihama što će nam momentalno stvoriti problem u skladištenju i očuvanju kvaliteta pšenice. Jedini način da se to izbegne jeste stavljanje van snage  Odluke o privremenoj zabrani izvoza.

Očekivanja od novog roda pšenice
Žetva ječma i pšenice počinje za dva i po meseca. Većina silosa opterećena je robom koja nema kupca na domaćem tržištu i ako u naredna dva meseca pšenica ne bude izvezena, novi rod nema gde da se smesti! Jednako važan problem je očuvanje kvaliteta pšenice, starog i novog roda. Mešanje pšenice roda 2021. i roda 2022, prenatrpani silosi bez mogućnosti eleviranja robe stvaraju sve preduslove za pojavu štetočina što će nepovratno narušiti kvalitet oba roda pšenice.

Posle žetve 2021. godine Srbija je raspolagala sa 3 miliona i 700 hiljada tona pšenice, a ukupna domaća potrošnja je 1.667.000 tona iz čega se vidi da je višak za izvoz i završne zalihe veći od  dva miliona tona. Zaključno sa martom izvezeno je 864.424 tona pšenice i 92.646 tona brašna što preračunato na zrno daje ukupan izvoz od 984.864 tone. Do nove žetve ostalo nam je manje od tri meseca i kada se rezerviše domaća potrošnja, do nove žetve (za period mart-jun), a na mesečnom nivou za sve namene trošimo oko 125.000 tona, viškovi pšenice u Srbiji na raspolaganju za izvoz i krajnje zalihe u ovom trenutku iznose najmanje milion tona.
Prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji zbog nepovoljnih vremenskih uslova bio je manji za 25,7% u odnosu na rekordni rod 2020. godine. Dakle, imali smo rod kukuruza na nivou od nešto preko 6 miliona tona i početne zalihe na nivou od 338 hiljada tona. Za sve namene u Srbiji na godišnjem nivou trošilo se godinama prosečno oko 4,6 mil. tona kukuruza, što nam je za izvoz ove godine ostavilo na raspolaganju najmanje 1,6 mil. tona kukuruza. Ova brojka će nakon izvršenih analiza i uvida u novo stanje stočnog fonda u Srbiji u poslednje dve godine biti umanjena, što samo znači da na raspolaganju za izvoz imamo i više, odnosno i jedan deo količina koje su bilansom predviđene za potrošnju u svrhu stočne prehrane. U periodu oktobar 2021 mart 2022. izvezeno je 864.424  tone kukuruza, što znači da u ovom trenuku imamo najmanje 900.000 tona kukuruza na raspolaganju za izvoz.

Svima je već poznato da u Srbiji proizvodimo više pšenice, kukuruza, ječma, suncokreta i soje nego što je potrebno za domaću potrošnju. Srbija, sa svim svojim poljoprivrednim proizvodima, u potpunosti je prehrambeno obezbeđena.

magazin Pekar&Poslastičar broj 38, april/maj 2022.

Pogledaj i ostale članke iz kategorije reč stručnjaka

FUNPRO projekat

Fond za nauku Republike Srbije raspisao je u martu 2020. godine javni poziv za prijavu naučnoistraživačkih projekata u...

Pročitaj