Hotel Moskva u svojim zidovima čuva sećanja na velike i slavne goste koji su u njemu često ili ponekad pili kafu, vino ili kamilje mleko i sladili se nekim od domaćih kolača.
Na uglu Terazija i Balkanske ulice ponosno i dan danas, u svoj svojoj lepoti, hotel Moskva ukrašava Beograd. U vreme prevrata, početkom prošlog veka, Srbija je krenula putem razlaza sa Bečom i sve više se okretala ka Rusiji. Tako je na poziv tadašnjeg zemljišnog vlasnika Svetozara Vukadinovića rusko osiguravajuće društvo Rosija iz Sankt Peterburga rado prihvatilo da investira u izgradnju hotela Moskva. Još se tada govorilo da će to biti najskuplja i najlepša ruska kuća na Balkanu. Tako je i bilo. Izgrađen je najveći i najlepši hotel u zemlji. Dugo je na ovom zdanju stajao veliki natpis Palata Rosija. Sama gradnja koja je trajala od 1905 do 1908. godine, bila je prava atrakcija za Beograđane. U ovo velelepno zdanje ugrađeno je sve najkvalitetnije što je moglo da se nađe iz tog doba. Stepenište je izgrađeno od ripanjskog i švedskog granita. Spoljašnji zidovi obloženi su keramičkim pločicama iz mađarske fabrike Žolnaj u Pečuju, u kojoj se i danas čuvaju originalni kalupi, koji su prilikom renoviranja (od 2011 do 2013. godine) ponovo iskorišćeni da se nadomeste oštećene pločice. Na Srpsku novu godinu, 14. januara 1908. godine, lično kralj Petar Prvi Karađorđević, otvorio je palatu Rosija sa gostionicom Moskva. Tada je u palati bio smešten hotel, kafana, restoran i kancelarije osiguravajućeg društva Rosija.
Slavni gosti
Hotel Moskva u svojim zidovima čuva sećanja na velike i slavne goste koji su u njemu često ili ponekad pili kafu, vino ili kamilje mleko i sladili se nekim od domaćih kolača. Samo neki od njih bili su Crnjanski, Popa, Gorki, Trocki, Ajnštajn, Gadafi, Brežnjev, Nikson, Gandi, Husein, Bertoluči, Forman, Vajda, Hičkok, De Niro, Kirk Daglas, Justinov, Pavaroti i mnogi drugi. Pored poznatih, svakodnevno su se smenjivale generacije običnih Beograđana, penzionera, baka i unuka koji su dolazili na Moskva šnit, orasnice, čaj ili kafu u poslastičarnicu hotela Moskva. Čim uđete, zakoračite u tu bogatu prošlost. Teški mesingani lusteri koji klize sa visokog reljefom izrezbarenog plafona, nameštaj naizgled jednostavan da bi ličio na nekadašnji, sve se to pažljivo sačuvalo i tokom poslednje restauracije završene 2013. godine. Tada je, posle dugo godina, ponovo otvoren glavni ulaz u hotel.
Pravljeni s ljubavlju
Poslastičarnica je uvek bila tu, s početka su kolači bili u ponudi u okviru restorana, kasnije je bila odvojena u dnu, prema Balkanskoj ulici, a nakon ove druge restauracije, dobila je glavno mesto zajedno sa kafeterijom, tačno preko puta ulaza.
Šefica poslastičarnice, gospođa Dobrila Đorić Stanković, sa ponosom ističe da su se ovde recepti nasleđivali i da se samo na ovom mestu mogu naći ti jedinstveni ukusi. U Moskvi je zaposlena od prvog renoviranja 1974. godine, od kada se otvorila zasebna poslastičarnica. Radeći sa svojim starijim kolegama koje je tada zatekla, nasleđivala je njihovo iskustvo i usavršavala majstorije u pravljenju kolača, koje ona sad prenosi svojim mlađim kolegama. Kako sama Dobrila kaže:
– Već više od 30 godina pravimo iste kolače, neizmenjenih recepata. Uvek smo koristili samo prirodne sastojke. Zadržali smo ono što je kvalitetno i dobro. Kvalitet je ono što je održalo poslastičarnicu sve ove godine.
Najtraženija i najpoznatija torta je i dalje Moskva šnit, koja je pretrpela neke neznatne promene, ali je suština ostala ista. Mnogo je onih koji su pokušali da iskopiraju ovaj čuveni kolač – ističe Dobrila – ali samo se ovde sačuvao originalni recept po kome je pravimo već preko 40 godina.
Gospođa Anica Džepina je, radeći ceo svoj životni vek u ovoj poslastičarnici, osmislila recept za ovaj sjajan, zlatni kolač sa bademima, višnjama i ananasom. Ona je govorila da je ljubav prilikom pravljenja, ta koja začinjava njihov Moskva šnit posebnošću.
Među tortama koje se prave po tim starim receptima, danas su i dalje tražena Srneća leđa, Reforma, Grilijaš torta, Esterhazi, Saher koji nije originalna bečka, već po receptu napravljenom ovde pre 30 godina i koju su mušterije rado prihvatile. Recept za Aleksandar tortu je jedan od recepata koji su nastali u poslastičarnici i koji je, pored Moskva šnita, tih sedamdesetih i osamdesetih bio jedan od najprodavanijih kolača. Čuvene orasnice su i dan danas tražene kao nekad, kao i Figaro kocke i sitni kolači.
Posebnost
Danas je vitrina veća i ponuda je obogaćena sa preko 50 različitih vrsta kolača koji se promene sezonski tokom godine. Moderne poslastice su za mlađe koji ne znaju za tradicionalne kolače. Međutim, kako nam je Dobrila otkrila, kada ih jednom probaju, vraćaju se uvek po njih. Ono što bi trebalo da znaju svi poslastičari, to je da postoji mesto za svakoga, pa tako Dobrila Stanković, majstor za kolače, daje jedan poučan savet kroz svoje dugogodišnje iskustvo – Sve prilagođavamo ukusu naših mušterija i uvek se trudimo da budemo posebni, jer da biste opstali morate da budete originalni. Kao i mnogi drugi, imamo i dolče late i čiz kejk, ali mi dodajemo neke naše kombinacije ukusa koje ih čine jedinstvenim.
Pored Moskva šnita koji je još uvek u samom vrhu traženosti, danas su među popularnijim čokoladna torta Ana, Napoleon od putera i čokolade sa krupnim pečenim lešnicima i Nugat torta. Od modernijih, tu su voćni tart, roleri sa bejlisom i čokoladom i francuska krempita. Dobrila ističe kako se trude da prate trendove, pa tako imaju kolače sa stevijom i agavom za sve one koje vole zdrave poslastice.
Poslastičarnica mesečno isporuči oko 5000 parčića torti, od kojih je najveći deo Moskva šnita. Torte i sitni kolači se naručuju za svadbe, rođendane i različite proslave koje se organizuju u hotelu i van njega.
Piše: Irina Maksimović, Pekar & Poslastičar Broj 6, oktobar/novembar 2016 god.