Ako ste pomislili da bi vam bilo žao da načnete neko od ovih remek-dela, otkrivamo vam da se i u zalogajima tih čarobnih torti nalaze neobične senzacije ukusa. Mladi umetnik iz Svrljiga, polako ali sigurno, svojim poslasticama osvaja Srbiju i svet. Prošle godine diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Nišu, na smeru Grafički dizajn. U vode poslastičarstva ušao je iz ljubavi još u srednjoj školi. Spojio je svoje veštine i znanja i od svojih kolača pravi remek dela. Inspiraciju pronalazi u delima velikih slikara, onih koji su njemu dragi, iz perioda dadaizma i apstraktnog slikarstva. Najčešće su to torte i mafini na kojima je preneo dela Marsela Dišana, Fride Kalo, Gustava Klimta, Van Goga, Amedea Modiljanija. Sastojci koje koristi, takođe, veoma su originalni i smelo kombinovani ukusi, pa tako u svojim poslasticama koisti krastavac, grašak, majonez, kečap, spanać i drugo povrće.
Saša Aleksić – opis tehnike:
Osnovu recepta uglavnom nalazim na internetu, zatim ih modifikujem i prilagođavam novim ukusima, ubacivanjem povrća, začina ili nekih drugih sastojaka koji nisu usko povezani sa desertima. Ponekad ti sastojci preuzimaju ulogu glavnog, dominantnog ukusa, a ponekad su tu samo zbog teksture deserta, kao što je, recimo, slučaj kod tortice sa tikvicama, u kojoj tikvica doprinosi laganijoj i vazdušastoj teksturi patišpanja, a nasuprot tikvicama u desertu sa krastavcem, krastavac dobija ulogu glavnog
ukusa samog deserta i na taj način se postiže osvežavajuć i lagan ukus.
Volim da eksperimentišem sa namirnicama koje ne sadrže gluten, laktozu, šećer, masti i slično. Kod tih deserata koristim brašna od pirinča ili heljde; mleka od badema, kokosa, soje ili pirinča. Umesto šećera koristim urme, med ili prirodne zaslađivače, a umesto margarina ili putera, avokado.
Piše: Irina Maksimović, Pekar & Poslastičar Broj 9, april/maj 2017